Srbi spašavaju Pukanićeve ubice

Autor: Marko Lopušina

Istražni organi sumnjaju da je Joca Amsterdam umešan u pokušaj bekstva Sretka Kalinića i Željka Milovanovića, opasnih profesionalnih ubica koji se sumnjiče za atentate u Zagrebu.

Da Srbi više vole mangupe i mafijaše nego svetske face, govori i slučaj begstva iz pritvora Sretka Kalinića i Željka Milovanovića, najopasnijih profesionalnih ubica na Balkanu. Njih dvojica su u Okružnom zatvoru u Beogradu provalili vrata, sklonili rešetke i iskočili u dvorište, gde su ih žandari pohvatali. Istog dana Novak Đoković je došao u Beograd sa peharom najboljeg sportiste sveta. Dva kriminalca su sada na naslovnim stranicama novina i elektronskih medija, a kralj belog sporta Đoković je negde pozadi.

Srbi nikada nisu znali da odvoje bitno od nebitnog i uvek će se radije prikloniti goroj strani života nego onoj boljoj i svetlijoj. Srbi se više bave nebitnim nego bitnim stvarima i pojavama. To je osobina malih i marginalnih naroda. Tako, umesto da slave Đokovića, kome u Jagodini grade voštanu figuru, Srbi “slave” Sretka Kalinića i Željka Milovanovića i njihov pokušaj begstva tumače kao veliko mafijaško delo.

Sretko Kalinić je član zemunske mafije, koji se skrivao u Zagrebu, gde je, sumnja se, izvršio ubistvo Cvetka Simića i pokušao ubistvo Aleksandra Simovića, a Željko Milovanović je posle atentata na Ivu Pukanića i njegovog saradnika Niku Franića osuđen u odsustvu na 40 godina zatvora. Obojica su se našla na dva dana u pritvorskoj jedinici Okružnog suda u Ustaničkoj ulici. I u jednom danu su se dogovorili (kako?) da pobegnu. Bežali su lagano i bez panike, kao da su sigurni da će im izlazak na slobodu uspeti.

Plan bekstava je imao strogu satnicu. Prerezali su rešetke turpijom, odvalili vrata, skočili kroz prozor napolje, jer ih je neko čekao da ih odveze. Plan je bio da preko krova sudnice dođu do ulice!? Pitanja su, ko im je doneo turpiju, kako su mogli da turpijaju kada se to čuje u ćelijama na prvom spratu? Zašto nije bilo čuvara na njihovom spratu? Odkuda njima čuvarska uniforma za beg? Zašto se Kalinić obrijao da ga ne prepoznaju na ulici, a da to nije sumnjivo čuvarima?

Ministarstvo pravde, kome zatvori pripadaju, odmah je suspendovalo i saslušalo čuvare Ninoslava Strahinjića, Dragišu Grkovića, Srđana Danića, Nenada Mitrovića i Tomislava Lalovića. U srpskoj policiji kažu da je očigledno da je neko iznutra odgovoran za pokušaj begstva, ali se ne kaže da li su to čuvari ili advokati.

Ministar policije Ivica Dačić rekao da se istražuje da li je reč o “organizovanom delovanju”

Jedna od pretpostavki je da je neko od stražara ili osobe koje su mogle da posećuju zatvorenike, prenosio poruke i turpije, jer je očigledno da je bekstvo odlično sinhronizovano. Mafijaši iz zemunskog klana u zatvorima imaju veliki novac i spremni su da plate svoje spasenje. Priča se da Legija čeka da plati helikopter koji bi za izbavio iz zatvora Zabela u Požarevcu. Očigledno je da su ubice Kalinić i Milovanović izveli sličan plan – platili da budu slobodni.




Druga varijanta je, po meni mnogo realnija, da je policijsko-mafijaški klan izveo ovo begstvo ubice Ive Pukanića, kako bi naudio političkim odnosima Srbije i Hrvatske i od Željka Milovanovića napravio žrtvu politike Beograda i Zagreba. Naime, treba znati da su balkanski mafiju na prostorima bivše Jugoslavije napravile tajne policije Beograda, Zagreba, Sarajeva i Podgorice. Mnogi penzionisani policajci, koji su nekada vodili ulične kriminalce i sa njima obavljali prvljave poslove, na kojima su ovi izrasli u mafijaše, i danas tajno sarađuju.

Jedni tvrde da je bosansko podzemlje organizovalo neuspelo bekstvo kriminalaca iz zgrade suda, a drugi da su atentatori na Borisa Tadića i Milorada Dodika, predsednika Srbije i premijera Republike Srpske, organizovali bekstvo Željka Milovanovića (46) i Sretka Kalinića (38) iz zatvora. Milovanović je, kako se sumnja, godinama povezan sa kriminalnim klanom Republike Srpske i BiH. Kao bivši pripadnik „crvenih beretki“ bio je zadužen za likvidacije o čemu svedoči i njegov poslednji zadatak – ubistvo Pukanića. Pre sedam godina je bio jedan od osumnjičenih u osujećenom atentatu na Dodika.

Državna zemunska mafija, koju je napravila tajna policija Srbije i JSO kao specijalna jedinica i gnezdo kriminalaca, i dalje funkcionišu preko odbeglih članova. Uostalom i čovek koji je doneo oružje i eksploziv u banjalučku halu “Borik” da ugrozi Tadića i Dodika, bivši je član tajne policije. Zahvaljujući tajnom policijskom lobiju Dobrosav Gavrić, ubica Željka Ražnatovića Arkana se do skoro slobodno šetao po Južnoj Africi, a četvorica članova zemunske državne mafije su i dalje slobodni negde u svetu. Njihov glavni posao je da pripreme begstvo Milorada Ulemeka Legije, Sretena Kalinića, braće Simović, Željka Milovanovića i Sretena Jocića, poznatijeg kao Joca Amsterdam, koji je takođe osumnjičen kao akter u atentatu na Ivu Pukanića i Niku Franića u Zagrebu.




Svi oni su članovi miloševićeve državne mafije, koju danas kontroliše policijsko-mafijaški lobi iz Beograda, Zagreba i Podgorice. Uostalom, kako sada priznaje ministar policije Ivica Dačić, on je u avgustu iz BiH dobio informaciju da se priprema begstvo Željka Milovanovića. Istražni organi sumnjaju da je Sreten Jocić – Joca Amsterdam umešan u pokušaj bekstva Sretka Kalinića i Željka Milovanovića, najopasnijih profesionalnih ubica koji se nalaze u srpskim zatvorima.

Joca Amsterdam je bio u zatvoru Specijalnog suda u vreme njihovog pokušaja bekstva. Jocić je čovek Slobodana Miloševića i tajne policije Srbije. A Željko Milovanović je njegov čovek. Sumnja se da je Sreten Jocić želeo da oslobodi Kalinića i Milovanovića. I da Joca Amsterdam istovremeno izazove pobunu u najvećem srpskom zatvoru CZ u Beogradu. Sretko Kalinić i Željko Milovanović nisu samo pokušali bekstvo iz pritvorske jedinice Specijalnog suda tj. CZ-a, već su u tome skoro i uspeli. Činjenica da ih je u bekstvu sprečio pripadnik Žandarmerije govori da su obojica, makar i samo na trenutak, uspeli da se domognu slobode.

A to indirektno znači da Srbija spasava Pukanićeve ubice, da ima tolerantan odnos prema mafijašima koji su harali po Hrvatskoj i Zagrebu ili da je Ministarstvo pravde Srbije nesposobno da čuva najopasnije kriminalce. Odgovore na mnoga pitanja i možda objašnjenja ovih mojih teza daće, makar delimično, specijalna Komisija koja je formirana u Beogradu. Mada se u Srbiji zna, da kada se formira komisija za neku aferu, ona se nikada ne okončava pravom istinom. Državne komisije najčešće služe da sakriju istinu.

Međutim, Srbija mora da se potrudi da Hrvatska ne shvati da su pokušaj begstva najopasnijih ubica Sretka Kalinića i Željka Milovanovića te najava pobune i begstva Sretena Jocića upereni protiv interesa zvaničnog Zagreba.

Autor:Marko Lopušina
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ali ne nužno i stavove portala Dnevno.hr. Molimo čitatelje za razumijevanje te suzdržavanje od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Dnevno.hr zadržava pravo obrisati komentar bez najave i/li prethodnog objašnjenja.